CSS (akronim od Cascading Style Sheets) je style sheet jezik koji se koristi za opis prezentacione semantike dokumenta pisanog u opisnom jeziku (markup language). Ako zanemarimo formalnu definiciju, jednostavnije rečeno, CSS opisuje, tj. ureñuje izgled i formatiranja bilo kog elementa na stranici. Možete se zapitati čemu CSS i zar nema istu funkciju kao HTML? Iako bi takav stav na prvi pogled delovao logično, HTML i CSS imaju potpuno drugačiju namenu, ali se idealno dopunjuju. HTML nosi sadržaj, dok CSS taj isti sadržaj ureñuje. Možemo napraviti analogiju sa programerima i dizajnerima. Koliko god se i jedni i drugi trudili da dokažu kako su baš oni bitni, činjenica je da jedni bez drugih ne mogu. Odreñeni sajt koji je kreirao samo programer će funkcionisati, ali tako da samo drugi programeri razumeju o čemu se tu u stvari radi, dok sajt koji je kreirao samo dizajner neće verovatno ni funkcionisati, ali će barem odlično izgledati. Šalu na stranu, kao što spoj dizajnera i programera daje odličan sajt, tako je i spoj HTML-a i CSS-a dobitna kombinacija za web stranice. HTML sam po sebi, odvojen od CSS-a, ima odreñena pravila i mogućnosti za stilizaciju, ali ih treba izbegavati i prepustiti sve CSS opisima što je vezano za stilizaciju elemenata.

Šta je internet?

Internet je mreža svih mreža. On povezuje milione računara na globalnom nivou, tako formirajući globalnu mrežu. Pomoću interneta računar može komunicirati sa drugim računarom bilo gde u svetu, dokle god su oba povezana na internet. Informacije putuju preko interneta posredstvom različitih načina (protokola). U okviru interneta funkcionišu različiti servisi, kao što su WWW (World Wide Web), Email, FTP i mnogi drugi.

Šta je WWW (World Wide Web)?

Iako većina ljudi poistovećuje malopre pomenuti internet i WWW, ta dva pojma nikako ne označavaju istu stvar. World Wide Web, ili, skraćeno, WWW je model (način) pristupa informacijama koristeći internet kao medijum. WWW koristi HTTP protokol, jedan od jezika koji se koriste na internetu. WWW koriste browseri koji pristupaju web sajtovima. Ukoliko je razlika Internet – WWW i dalje nejasna, zamislite internet kao putnu mrežu jedne zemlje, a WWW kao autobuski prevoz te zemlje. Mi kao korisnici možemo koristiti usluge autobusa radi putovanja u različite krajeve zemlje, možemo koristiti različite prevoznike i tipove usluga i tako dalje. Ali, sa druge strane, putnu mrežu (internet) mogu koristiti i mnogi drugi, a ne samo autobusi (WWW).

Web browser (internet pretraživači, pregledači…)

Sajtovima na internetu ljudi pristupaju upotrebom tipa softvera koji se naziva Web browser, ili samo browser. Najpopularniji browseri danas su Chrome, Firefox, Internet Explorer, Opera i Safari. Korisnici pristupaju sajtovima tako što unesu tačan URL sajta, prate link sa druge stranice ili putem bookmarka. Sami browseri se regularno unapreñuju kako bi pratili novine, ali ne možemo uvek biti sigurni da je korisnik, posetilac našeg sajta, izvršio update na najnoviju verziju ili i dalje koristi npr. Internet Explorer 7, iako je trenutno aktuelna verzija 10.

Web server

Web serveri su specijalizovani računari koji su stalno uključeni i konstantno povezani sa Internetom u svrhu opsluživanja sajtova i njihovih korisnika. Kada korisnik, odnosno njegov browser, zatraži odreñeni web sajt, on biva upućen preko interneta do računara pod nazivom web server, ili kraće server, a koji sadrži traženi sajt.

Kako funkcioniše www 

Kada unesemo željenu adresu u browser, pomoću DNS sistema (Domain Name System) browser dobija informaciju o IP adresi web servera, odnosno sajta koji je potrebno učitati. IP adresa je tačna adresa gde se željeni sajt nalazi. Drugim rečima, mi koristimo URL (adresu sajta) kako bismo olakšali pamćenje, dok sami računari sajtove pronalaze pomoću IP adresa. Na primer, lakše je zapamtiti www.google.com, nego njegovu IP adresu: 74.125.224.72, iako možemo ukucati taj IP u browser i dobiti isti rezultat (probajte, možete otvoriti bilo koji browser i u adress bar uneti malopre pomenutu IP adresu u obliku: http://74.125.224.72/, otvoriće se Google). Pošto browser od DNS servera dobije informaciju o IP adresi sajta, on pristupa njoj, otvara root folder i traži index.html (ili default.html), te ih onda prikazuje korisniku.

Šta vidimo na sajtu

Kada korisnik otvori sajt u browseru, prikazuje se stranica tako što browser preuzima HTML i CSS od servera, a zatim interpretira taj kôd u smislen, vizuelno adekvatno pripremljen sadržaj. Većina današnjih sajtova sadrži i slike, video/audio zapise, razne skripte i druge multimedijalne elemente. Svi ti elementi čine doživljaj sajta (ili kako se popularno još zove – UX – User eXperience).

Šta je unutar sajta

Ono što većina korisnika nikad ne vidi je sam HTML i CSS od koga je sastavljen sajt. Browser je zadužen, dakle, da sve što dobije od servera, uključujući HTML, CSS, JavaScript i tako dalje, pretvori u sadržaj koji će prezentovati korisniku (iz prethodne stavke). Možete i sami pokušati da na nekom sajtu prikažete source stranice (HTML). U većini browsera, prečica je Ctrl+U (u IE desni klik na stranicu i View source). Pojaviće se HTML koji, ako se niste susretali sa njime, verovatno neće ništa značiti i verovatno ćete pomisliti da ovim nikad nećete ovladati, ali meñu web developerima kruži šala da smo mi kao likovi iz filma Matrix, koji gledaju kôd, a vide realan svet. Ono što želim da istaknem je da ćete posle par lekcija uvideti i sami da su HTML i CSS jezici veoma jednostavni za savladavanje jer prate odreñeni set pravila. Posle nekog vremena u radu sa HTML/CSS jezicima desiće se i Vaš aha-momenat , posle kog ćete se pitati kako je uopšte moglo da deluje tako zbunjujuće.

 

Da li su sajtovi sastavljeni samo od HTML i CSS jezika

Svi današnji sajtovi na webu su u osnovi neka vrsta HTML jezika. Čak i sajtovi koji su „kompletno“ izrađeni u Flashu ili sličnom alatu zahtevaju barem minimalni deo napisan u HTML jeziku kako bi bili prikazani u browseru. Može se reći da je HTML osnova celog weba, zato se i Tim Berners Li pominje kao tvorac WWW-a. Ipak, HTML je samo opisni jezik i njegova (uslovna) jednostavnost je doprinela popularnosti i opštem prihvatanju, ali zato, sa druge strane, ne može funkcionisati sam. Danas se, na osnovu koju čini HTML, dodaju mnogi drugi programski jezici koji omogućavaju interaktivnost i dinamički sadržaj. Najpopularniji programski jezici na webu su PHP, Python, Java, ASP.NET, Javascript, AJAX, za koje verujem da ste barem čuli, ali i mnogi drugi. Svi oni rade u simbiozi sa HTML-om. Da bih ovo plastičnije prikazao, pogledajte kontakt stranice svuda po webu, prijavljivanje na različite sajtove koristeći user/pass, komentari na Facebooku, dinamičko učitavanje novih tvitova na Twitteru i skoro svaka druga interakcija sajta i korisnika je bazirana na nekom programskom jeziku jer HTML to ne može postići. Strana izrañena samo u HTML/CSS bila bi statička.